Пролог

Чинио сам ствари које су пољуљале једно моћно царство. После су рекли да сам изазвао Велику источну кризу. Или да сам макар био један од оних који су то урадили. Можда и јесам. И како је до тога дошло? Дуга је то прича. Пљачкао сам и убијао. Превртао све што ми је дошло под руку….

Nastavi čitanje →

Харамбаша (4)

Узалуд су од ране зоре сејмени галопирали по околини, заустављали и малтретирали сваког на кога наиђу. Тајна оста нерешена. Дође и вече. Дрхтећи од страха, саветници седе прекрштених ногу. Гледају пред себе. Врте бројанице. Чекају да бег проговори. „Алаха ми, чини ми се да данас нисте ништа паметнији него што сте били јуче. А видите,…

Nastavi čitanje →

Харамбаша (3)

Негде око сумрака Лазар осети глад. Приђе Марији: – „Испеци, де, цицвару.“ Марија га пресече погледом: -„Анђели с тобом, шта ти је? Није Божић!“ Лазар се смрче: -„Знам да није, али ми се једе цицвара. Има и кукурузног брашна и кајмака. И зашто би јели цицвару само на Божић?“ „Рекао си да ћеш сир и…

Nastavi čitanje →

Харамбаша (2)

      Киша преста. А и није јој било време. Беше летње доба. Таман некако пред жетву. Пред Лазареву кућу бануше сакупљач пореза и заптије. Извирујући из куће, Лазар јекну: – „У добри час, добри људи.“ Присети се да је колико синоћ, онако уз кафу, комшија Јован рекао да су добили новог сакупљача пореза. Ћамила. Pече…

Nastavi čitanje →

Харамбаша

Источна Херцеговина, 1846.    Гром удари негде у близини Лазареве куће. Светлост муње обасја унутрашњост куће од камена и дрвета. Петар се приби уз мајку : -„Како настане гром и олуја?“ Марија захвати дрвеном кашиком мало кукурузне пуре: – „Сине, олују, град и остале непогоде праве демони. Але, аждаје, ђаволи …“. „Мајко, постоји ли неко…

Nastavi čitanje →

DEVET OBLIŽNJIH KONTEJNERA

Ne sluteći ništa, jutros krenuh na pijacu. Uslikaše me svetski moćnici iz satelita i istog trenutka iz američke baze na Novoj Gvineji poleteše avaksi. Sumnjiva im beše, valjda, najlon kesa u mojoj ruci. “Čovek nosi najlon kesu umesto cegera? A, KAO FOL, ide na pijacu? Sumnjivo!” Predosetivši šta se zbiva (intuicija i urodjena manija gonjenja),…

Nastavi čitanje →

Protulon Zeba – Priča 14

Sat na tornju pokazuje 7 sati. Veče. Protulon utrčava u poslastičarnicu. Gospodin Šnediger nalakćen na tezgu: -„Kasniš dečače, Andjelina te čekala neko vreme.“ –„Otišla…?“ –„De,de, nije smak sveta. Otišla je da nešto obavi. Vratiće se. A do tada, probaj šampite. Sveže su.“ *** Na zidu poslastičarnice stoji uramljena fotografija. Konjska zaprega vuče top. Poslastičar se…

Nastavi čitanje →

Protulon Zeba – Priča 13

Ugledavši Andjelinu, Protulonu je prošlo kroz glavu: “ Rebekina najbolja drugarica! Mirovna misija?“ Rekao je: -„ Zdravo. Hajdemo kod mene u sobu. Pelagija će nam doneti keks i čaj.“ -„Svakako ću doneti.“ To je rekla, a pomislila je: „Nisam ja tvoja sluškinja. Za ovo ti sledi čvrga. Kad gošća ode.“ *** Grickajući keks, Andjelina je…

Nastavi čitanje →

Protulon Zeba – Priča 12

Protulon je nazebao. Pije čaj. Mama Marinela stavlja kuglice testa u presu. Za keks. Kada se ispeku, keksići će biti okrugli. Sa mnoštvom udubljenja, „kockica“. Protulon kija. Pelagija gleda u brata: -„Nazdravlje!“ . Marinela se smeje: – „Ne kaže se „Nazdravlje“ nego „Kihnuste?“ a on treba da odgovori: „Hvala što primetiste!“. Tako je po bontonu.“…

Nastavi čitanje →