Priče o tečama

Dobrodošli na moj blog

06.12.2018.

SNAGA REČI

TEČA O REČIMA. - Ono što je izgovoreno može i da se zaboravi. Ono što je napisano ostaje. I moraćeš ga, možda, nekada braniti. Pozivam za svjedoka mastionicu i pero i ono što se perom piše. Pozivam za svjedoka nesigurnu tamu sumraka i noć i sve što ona oživi. Pozivam za svjedoka sudnji dan, i dušu što sama sebe kori. Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega — da si bio u pravu, tečo. U prvim razredima ono što smo pisali, pisali smo grafitnim olovkama. Kosa tanka, uspravna debela. Prve linije. Pomalo krivudave. Pomalo nepravilne. I potpuno naše. A onda slova. Pisana. Štampana. Ćirilica. Latinica. Posle par godina pisanja grafitnom olovkom, na spisku školskog pribora našlo se i naliv pero. Penkala. I bočica sa mastilom. Tamno plavim. Mirišljavim. Marke Pelikan. Mastilo je uglavnom služilo za pisanje. Ponekad i za farbanje torbe, knjiga i svesaka. Kad se bočica otvori. Ili naliv pero ošteti. Pero i ostali pribor čuvali u pernicama. Drvenim. Poklopac kliza. Unutra olovka, gumica, rezač. Mlađi brat puza po podu. Zna da hoda ali mu se ne da. Nikada nije progovorio ni reč. Ni ono redovno ma-ma, ta-ta. Ostali traže rezač. Odnekud ga vadi. Progovara. - Evo ti jezač, i nemoj posle jeći: De je jezač! Progovorio. I dan danas priča u dugim rečenicama. Navika od malih nogu.

<< 12/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
644

Powered by Blogger.ba