Priče o tečama

http://priceotecama.blogger.ba/

29.04.2020.

PROLOG

„Ništa nije počelo mojim rođenjem. Ništa se neće završiti mojom smrću.“ (Nepoznati autor) *** Pomolio je glavu iz svoje zemunice. Praskozorje je oteralo noćne utvare. Glad je nadvladala strah od oštrozubih. Prethodnog dana je pronašao ukusne bobice u obližnjem šumarku. Neprekidno se osvrtao dok ih je čerupao sa stabljike i trpao u usta. Proći će mnogo vremena dok tu biljku ne nazovu Vitis vinifera, njegovo doba neolit, a njega alfa mužjak. Za sada, njegovo ime je Vođa. *** Alfa ženka se, ko zna zašto, odazivala na ime Ma. Vođu su dozivali imenom Pa. Ali im se retko odazivao. Za potomstvo, on je bio zaštitnik i hranitelj. A tog jutra im je doneo ukusne bobice. Od njega dosta. Prepustio se razmišljanju o omiljenim temama. Više od potomstva zanimale su ga pojave kao što je“bal“- svetlost sunca, „lu“ - svetlost punog meseca ili „diu“- dnevna svetlost. Iz razmišljanja ga je prenuo plač najmlađeg potomka. Dete je imalo kraću nogu i nije ga čekala blistava budućnost. Pogledao je Hromog i duboko uzdahnuo („an“). Pomislio je kako će dete brzo sustići smrt. “Mor“ nije imala milosti prema slabima. *** Pleme nije bilo brojno. Podeljeno u nekoliko grupa. Ova je imala desetak muškaraca u zrelom dobu. Branitelji. Pokorni Vođi. Ostatak grupe vodila je gvozdenom rukom Ma. Za neposlušne je uvek pri ruci imala kakvu motku ili u težim slučajevima kamen. Jedan od onih koje su klesali i od njih pravili vrhove strela. Ili alatke za riljanje zemlje. U koju je Ma pažljivo stavljala razna semena. Od kako su prestali sa seobama i smestili se u zemunice na brežuljku kraj reke, njen uticaj je naglo porastao. Smanjio se broj okršaja sa oštrozubim. Vođa i branitelji su polako padali pod uticaj pravog vođe. Pod uticaj Ma. *** Bobice je pravedno razdelila deci. Za sebe je ostavila jednu. Ukus kiseo i opor. Namrštila se. Ipak, odlučila je da bobice treba nabrati. Kad dođe zima, dopuniće oskudnu ishranu. Pamtila je doba kada se pleme bavilo samo skupljanjem plodova i lovom. Sada je već bilo lakše. Od kako su se nastanili u zemunicama imali su svoje zasade žitarica i povrća. Te noći je nabrane bobice stavila u nekoliko zemljanih ćupova. Ćupove je ostavila iza pletene korpe sa semenkama. I ubrzo zaboravila na njih. Setiće ih se tek jedne noći kad do njenih nozdrva dopre čudan i nepoznat miris.

27.04.2020.

Četiri vinske priče

“Prođoše skoro tri godine. I front bi probijen. Nema više stajanja u mestu. Skoro istovremeno, u selo uđoše francuski i srpski vojnici. Na ulazu u vinski podrum komešanje. Muscat blanc à petits grains! Jok,more! Tamjanika! Ostadoše da se prepiru. Neće dugo. Nije red da se saveznici svađaju. Čim se čuturice napune vinom, zlatno žutim, osvežavajućim i mirisnim, nastaviće dalje. Napred, na sever, u Srbiju.” * * * “Na istoku se već pomaljalo sunce. Zatvoriše se i poslednje kafane. Kaldrmom odzvanja nesiguran hod. Put do kuće dug. A na kafanskim stolovima ostaše prazne flaše. Vranca. Purpurno crvenog. Gotovo crnog. Bogatog, snažnog, punog i taninskog. Ostade i Julka. Da sve dovede u red, pa da i ona pođe kući. Na stolu, među praznim flašama, nađe salvetu. Na salveti pesma. Sa posvetom. Privi je na grudi. Umor nestade. Napolju je počinjao novi dan.“ * * * “ Iz boce se širio rezak, oštar i provokativan miris. Milutin otpi još jedan gutljaj. U ustima mu se razli ukus zelene jabuke i bele breskve. Belo vino za crne misli. Uzdahnu. Nikako ne može da dođe sebi. A lepo je profesor pokušao da mu pomogne. Lepo ga je pitao šta nam je vinčanska, neolitska kultura, ostavila u nasleđe. Badava. I gde mu baš vino i sir padoše na pamet? I kad mu već padoše, koji ga đavo natera da to izgovori? Otpi još malo i bi mu lakše. Slegnu ramenima. Nije važno. Biće bolje drugi put.” * * * “ Venčanje prođe kako Bog zapoveda. Trpeza dupke puna. Tri mesta u pročelju prazna. Domaćica uzdiše. Glavni gosti nisu došli. Pop, učitelj i doktor. Domačin se zbunjeno češka. Mota mu se po glavi: Oni su kao sveto trojstvo Ako samo jedan od njih ne dođe, biće to kao tronožac bez jedne noge. A ko na njemu može da sedi? A sve smo lepo pripremili. I tamburaše doveli. Hrane i pića u izobilju. Izneli na trpezu i posebno vino, ono koje oni najviše vole, crni burgundac. Sa ukusom crvenog voća i mirisom trešnje. A oni nisu došli. Bruka. Crne misli ga skoliše.I svatovima pomalo neugodno. Uto, začu se neka larma. Domaćinu zaiskriše oči. Oni su. Sad je sve na svome mestu. Svadba može da počne.”

17.04.2020.

Čovek peva usred rata

I konačno dođe kraj noći. Grudobrani izrešetani. Gomile čaura na dnu rovova. Naši svi na broju. Poneki proviruju. Prvi put od sinoć. Kuražniji sede na ivicama rovova. Sad su vec iskusni. Tako bar misle.Pregurali su prvu noć. I dopao im se miris baruta. Šajo prečučao celu noć na dnu rova. Puška mu neogaravljena. Ispod šlema mu proviruju razrogačene oči. Progovara: - Brate. jesmo li preživeli? Gledam ga kroz dim cigarete. Kažem: - Živi smo. Živi. Pojavljuje mu se na licu nešto nalik osmehu. Zabacuje šlem unazad. - A jesmo prašili po njima! Šta kažeš? - Jesmo Šajo. Jesmo. - I oni po nama. - I oni po nama. Ne zna šta još da kaže. A vidim da bi još nešto pričao. Bilo šta. Samo da čuje sopstveni glas. Ako priča - znači da je živ. A još ne veruje da jeste. Nad rovovima vlada muk. Pred nama slavonska ravnica. Siva. I nebo sivo. Jutarnje sivo. Hladnoća. Muk. Iz daljine se čuje grmljavina. Artiljerija se probudila. Daleko su... Miris vlage i gareži. Blata. Neko kašlje. Šajo gaca po barici na dnu rova. Uzvrteo se. Udahnu duboko i poče. Hrapavo, promuklo. Radosno. - Spremte se, spremte, četniciiii ... Lepo peva. Ljudi živnuli. Osmehuju se. Čujem glasove: - Gde baš tu pesmu nađe? - Da, i to baš ON da je peva. Niti je četnik niti će ikada biti. A opet ... lepo ga je čuti. Šajo stigao do : - ... silna će borba da budeeee! Smešno mi: - Ako bude silan kao prošle noći, odosmo svi gde ne treba. Ni metak nije opalio. A opet, lepo ga je čuti. Čuju ga i oni preko. Da sam sa njihove strane, od Šajove pesme bih se smrzao. Jer samo lud čovek može pevati posle onakve noći. A ludost je opasnija od hrabrosti. Mnogo opasnija. Tako je rekao teča Žika. A njemu se mora verovati.

<< 04/2020 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
38891

Powered by Blogger.ba