Priče o tečama

http://priceotecama.blogger.ba/

17.04.2020.

Čovek peva usred rata

I konačno dođe kraj noći. Grudobrani izrešetani. Gomile čaura na dnu rovova. Naši svi na broju. Poneki proviruju. Prvi put od sinoć. Kuražniji sede na ivicama rovova. Sad su vec iskusni. Tako bar misle.Pregurali su prvu noć. I dopao im se miris baruta. Šajo prečučao celu noć na dnu rova. Puška mu neogaravljena. Ispod šlema mu proviruju razrogačene oči. Progovara: - Brate. jesmo li preživeli? Gledam ga kroz dim cigarete. Kažem: - Živi smo. Živi. Pojavljuje mu se na licu nešto nalik osmehu. Zabacuje šlem unazad. - A jesmo prašili po njima! Šta kažeš? - Jesmo Šajo. Jesmo. - I oni po nama. - I oni po nama. Ne zna šta još da kaže. A vidim da bi još nešto pričao. Bilo šta. Samo da čuje sopstveni glas. Ako priča - znači da je živ. A još ne veruje da jeste. Nad rovovima vlada muk. Pred nama slavonska ravnica. Siva. I nebo sivo. Jutarnje sivo. Hladnoća. Muk. Iz daljine se čuje grmljavina. Artiljerija se probudila. Daleko su... Miris vlage i gareži. Blata. Neko kašlje. Šajo gaca po barici na dnu rova. Uzvrteo se. Udahnu duboko i poče. Hrapavo, promuklo. Radosno. - Spremte se, spremte, četniciiii ... Lepo peva. Ljudi živnuli. Osmehuju se. Čujem glasove: - Gde baš tu pesmu nađe? - Da, i to baš ON da je peva. Niti je četnik niti će ikada biti. A opet ... lepo ga je čuti. Šajo stigao do : - ... silna će borba da budeeee! Smešno mi: - Ako bude silan kao prošle noći, odosmo svi gde ne treba. Ni metak nije opalio. A opet, lepo ga je čuti. Čuju ga i oni preko. Da sam sa njihove strane, od Šajove pesme bih se smrzao. Jer samo lud čovek može pevati posle onakve noći. A ludost je opasnija od hrabrosti. Mnogo opasnija. Tako je rekao teča Žika. A njemu se mora verovati.

<< 04/2020 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
38888

Powered by Blogger.ba