Priče o tečama

http://priceotecama.blogger.ba/

06.05.2020.

BERBA

Mališan je bio spreman za razmenu dobara i usluga. Odvešće Eu do mesta gde je ubrao grozd. Zauzvrat, Ea će mu pomoći da ispeče svoje glinene figurice. Napravio ih je nekoliko. Male glinene nakazice, četvrtastih i trouglastih glava, koje su predstavljale branitelje, žene i decu. Spletom okolnosti ove figurice će ubrzo promeniti sudbinu plemena, a neke od njih će ostati hiljadama godina zatrpane zemljom. Iskopaće ih arheolozi, a neke umne glave će ih proglasiti konačnim dokazom da su planetu nekada davno posetili vanzemaljci. *** Želja da se domogne bobica nadjačala je Ein strah od šume. Hromi je ispunio svoj deo pogodbe, doveo je Eu pred drvo obmotano puzavicom. Lijanom. U želji da se domogne sunca, biljka jakog i žilavog korena penjala se desetak metara uz stablo. Bilo je očigledno da je ženskog roda, jer je na sebi imala mnoštvo grozdova. Bobice su bile ljubičaste boje, prekrivene belim prahom. Ea je odahnula. Od bobica će napraviti tečnost koja stvara vizije. A vizije su bile ono što se od nje očekuje. Otpočela je berbu. *** Trpajući grozdove u pletenu košaru zaboravila je na mališana. Osvrnula se oko sebe. Nema ga. Odjednom je postala svesna tišine. I samoće. Podigavši košaru krenula je putem kojim su došli. Gonjena strahom koračala je sve brže. Iznenadni huk vetra. Prasak slomljenog granja. Šuštanje šiblja. Bat koraka. Prestala je da vrišti tek kad se našla u bezbednosti svoje zemunice. *** Prestrašena i uplakana, drhturila je pod krznima. Tonula je u očaj. Zbog mališana koga su se dokopali šumski demoni. Zbog bačene košare sa bobicama. Zbog ... Ni san joj nije doneo spokoj. Demoni kojima je pobegla na javi stigli su je u snu. Bežala je. Noge su joj bile sve teže. Demoni sve bliži. Već je čula je njihov sablasni šapat. Dozivali su je. A onda je šapat prerastao u vrisak. Vrisak od dva slova. Ea. *** Povratak na javu je doneo nekoliko iznenađenja. Hromog, koji se zabavljao svojim figuricama. Košaru sa grožđem koja je stajala na zemljanoj klupi. I konačno, nepoznato, kosmato i zapušteno stvorenje koje je tamanilo njenu zalihu dimljenog mesa. Videvši da se probudila, stvorenje je napravilo grimasu koja je trebala da predstavlja osmeh. Po osmehu ga je i prepoznala. Jedan od skitača. Uzvratila je osmeh i zahvalila mu se što je doveo Hromog i doneo košaru. Ustala je smatrajući da je vreme da nezvani gost ode. Ustao je i on, ali samo zato da bi mogao da klekne pred nju, povije glavu i ispruženim rukama dodirne zemlju. Klanjao se Velikoj sveštenici. *** Osim po neuglednoj spoljašnosti, Skitači se nisu mnogo razlikovali od ostalih delova plemena. Istina, bilo je malo teže razumeti šta pričaju. A nisu baš ni preterano lepo mirisali. Imali su i neke dobre osobine. Bili su najsrčaniji. I najsrdačniji. Primerak koji je stajao pred Eom nije slučajno došao. Skitači su ga poslali da im donese amajlije. U poslednje vreme su imali dosta problema. A za sve su bili krivi palčići. Nesnosna podvrsta vilenjaka. Skitač je uzbuđeno objašnjavao da u poslednje vreme nalaze pokidane zamke, tragove nečijeg prisustva u njihovim pećinama, razbacane stvari i još mnogo toga što ukazuje na jedine moguće krivce. Palčiće. Vrhunac svega je krađa voća koje su sušili pred pećinom. Pri pomenu ovog poslednjeg zlodela Ea je instinktivno pogledala u Hromog. Dete se bezbrižno igralo svojim figuricama. Odagnavši ono što joj je prošlo kroz glavu, uzela je dve figurice i predala ih Skitaču. Točak istorije se pokrenuo.

<< 05/2020 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
38891

Powered by Blogger.ba