beats by dre cheap

NOĆ PUNOG MESECA

Vođa je izvršio poslednju proveru. Sve je bilo kako treba. Kao i uvek u noći punog meseca. Velika vatra. Deca koja trče unaokolo. Spremljeni ražnjevi sa nataknutom ribom. Zdele sa ukusnim jelima od šumskog i gajenog bilja. A stigli su i prvi gosti. Iz Donjih zemunica. Oni iz Sojenica i Dalekih sojenica su obično stizali kasnije. Pleme će opet biti na okupu. Ovoga puta će doći i Skitači. Oni se nisu baš sasvim ubrajali u članove plemena. I nisu bili baš sasvim poštovani. Dane su provodili pod vedrim nebom. I samo ponekad se sklanjali u pećine. Gore, iznad šume. Sada su pozvani sa posebnim razlogom. Da čuju objavu o Duhu zaštitniku. *** Obred se bližio kraju. Prineta je i žrtva u slavu predaka i duhova. Punih stomaka, pleme je netremice zurilo u Vođu. Kazivanje o Duhu zaštitniku, propraćeno je žamorom i klanjanjem. Vođa je oduvek bio teatralan, pa je ovom prilikom u pravom trenutku izneo glave oštrozubih, nabijene na kolje. Iskežene vilice i očnjaci najpre izazvaše talase jeze. A zatim klicanje. I klanjanje Duhu. Vođa je bio zadovoljan. Po ko zna koji put, potvrdio je svoj status. Sve je prošlo kako je zamislio. A da njegova sreća ne bude potpuna pobrinulo se jedno dete. Hromi. *** Pleme je iznova i iznova tražilo da čuje jezivu priču o napadu oštrozubih. O duhu. Okrvavljenoj kamenoj toljagi. Nađenoj pored zemunice. Razbijenim glavama. I hujanju vetra koje je pratilo odlazak Duha. Ta priča bi zasigurno prerasla u legendu. Prenosila bi se na pokoljenja. Bila urezivana u grnčariju i prigodne obredne predmete. I sve to se nije desilo jer je jedno dete neprekidno upiralo prstom u nataknute lobanje i ponavljalo dve reči: "Arrr! Ea!" *** Uzalud se Ma trudila da uveri pleme da Eu niko nije video tokom napada. Jer se negde sakrila. Našli su je tek sutradan kako spava u obližnjem žbunju. Ošamućenu i raščupanu. Jedva su je probudili. Uzalud je Ma govorila da na takvu lenštinu i kukavicu ne treba trošiti reči. I da je Duh razlupao lobanje oštrozubim a ne ona. Uzalud. Maleni očevidac je ostao nepokolebljiv u svojoj izjavi. *** Ta noć je ostala upamćena kao početak vladavine Velike sveštenice. Eu su doveli pred plemensko veće. Ugledavši brojne ujede i ogrebotine po njenim nogama, poverovali su u priču malenog Hromog. Osetivši da je kucnuo njen čas, Ea je ispričala da je pobila zveri vođena voljom Duha zaštitnika. I da je od Duha dobila neviđenu hrabrost i snagu. Skromno je priznala da ne zna zašto je baš nju Duh odabrao. Začudo, njena priča i nije bila sasvim netačna. U stvari, bila je sasvim tačna. Sem jednog detalja, koji je prećutala. Neposredno pre napada privukao je miris iz ćupova. Istih onih koje je Ma zaboravila da isprazni. Radoznala i lakomislena, popila je malo tečnosti. I još malo. Tačnije, mnogo. Osetivši neku nepoznatu vrelinu, izašla je na svež vazduh. Srca punog radosti, sa osmehom na licu milovala je travke i cvetiće. I maštala o onom koga je volela. Doduše, on nije obraćao pažnju na nju. Ali to joj sada nije smetalo. Man je i inače bio privlačan mladić. A sada je u njenim mislima bio i više od toga. Tako je dočekala suton. A onda je začula vrisak i režanje...

Priče o tečama
http://priceotecama.blogger.ba
02/05/2020 14:24