EPILOG

Učenik dovršava ispisivanje poslednje bambusove pločice. – Učitelju, da uzmem novu pločicu? Pripovedač odmahuje rukom: – Nema potrebe. Ovo je bila poslednja priča. – Ne znaš više nijednu? – Znam ih još mnogo. Ali nema potrebe da ih pričam. Dovoljno si čuo. Vreme je da počneš sa pisanjem svojih priča. – Kako? – Jedna priča, jedan kamen. Kamen po kamen, nastaće put. Vijugav i varljiv. Jednog dana, vraćajući se tim putem, naići ćeš na sebe, nekadašnjeg. I još jednog. Mnoštvo. Nigde dva ista. A, opet, svi će biti nekako slični. – Na koga će ličiti? – Na tebe, onakvog kakav si bio. – Odakle da počnem sa pisanjem? – Od prologa, odakle bi drugo? Pođi sad, pred tobom je dug put.