Protulon Zeba – Priča 12

Protulon je nazebao. Pije čaj. Mama Marinela stavlja kuglice testa u presu. Za keks. Kada se ispeku, keksići će biti okrugli. Sa mnoštvom udubljenja, „kockica“. Protulon kija. Pelagija gleda u brata: -„Nazdravlje!“ . Marinela se smeje: – „Ne kaže se „Nazdravlje“ nego „Kihnuste?“ a on treba da odgovori: „Hvala što primetiste!“. Tako je po bontonu.“ Protulon se buni: -„Možete li malo da me ostavite na miru? Pokušavam da napišem rad. Hvala što primetiste!“
***
Zapravo, uzrok nervoze nisu bile Pelagija i Marinela. Osim rada, od sinoć je imao još jedan nerešen problem. Šamar koji je dobio od Rebeke.
***
Uzeo je nov list papira. Nacrtao tačku. Pored nje je napisao: „Ples. Sve je u najboljem redu.“ Malo udesno, nacrtao je drugu tačku. „Šamar. Ništa nije u redu“. Gledao je u svoje remek-delo. I ništa mu nije bilo jasno. Razmišljao je: „Tu negde, između ove dve tačke, nešto se desilo. A ja nemam pojma šta. Dok smo plesali Rebeka je bila vesela. Nasmejana. Kasnije, lupila mi je šamar i vrištala.“ Češkao se po glavi. Pogledao je na drugi papir. Onaj na kome je pokušao da napiše rad. I na njemu su bile samo dve tačke.
***
Gledao je naizmenično u papire. „Ovo mi deluje veoma slično. Oba problema imaju dve tačke koje posmatram. Kod oba ne znam šta je između.“ Počelo je da mu sviće u glavi. „Nađem li rešenje za problem sa Rebekom rešiću i problem koji imam u radu …“
***
– „Protulone! Neko je pred vratima. Idi, otvori!“ Odsutno je promrsio: – „Nisam ja vratar …“. Objektivno govoreći, trebao je da požuri. Pred vratima je stajalo rešenje njegovih problema. I jednog i drugog.
***
Pelagija je uvela posetioca: -„Protulone! Ostavi te papirine! Došla ti je drugarica u posetu.“