Protulon Zeba – Priča 13

Ugledavši Andjelinu, Protulonu je prošlo kroz glavu: “ Rebekina najbolja drugarica! Mirovna misija?“ Rekao je: -„ Zdravo. Hajdemo kod mene u sobu. Pelagija će nam doneti keks i čaj.“ -„Svakako ću doneti.“ To je rekla, a pomislila je: „Nisam ja tvoja sluškinja. Za ovo ti sledi čvrga. Kad gošća ode.“
***
Grickajući keks, Andjelina je pažljivo slušala Protulonovo izlaganje. Gledala je u papir sa nacrtanim tačkama i vrtela glavom: -„ Pojma ti nemaš! Nema tu šta da se razmišlja i analizira. Rebeka je bila besna jer si joj obećao ples. Obećanje nisi održao. I to je to. Šta tu ima da se filozofira?“ Protulon je zatreptao: -„Dobro. Pogrešio sam. A da li je morala baš da me sačeka na ulici i lupi mi šamar?“ –„ E, o tome se može popričati. Tu si u pravu. Moglo je biti drugačije. Od trenutka kad je pobesnela, u njenoj glavi se stvorilo hiljadu mogućnosti.“ Otpila je malo čaja. Gricnula keksić: –„ Vidi. Nije morala da te ošamari. Mogla je da ti se baci u zagrljaj. Mogla je da opali šamar onoj namiguši. Mogla je da … Razumeš? Postojalo je mnogo mogućnosti. Sve su bile u njenoj glavi. A u stvarnosti se desila jedna od tih mogućnosti – dobio si šamar. Prosto, zar ne?“ Trenutak kasnije dopola pojedeni keks je pao na pod. Kišu Protulonovih poljubaca protumačila je pogrešno: -„Bože, možda mu se ja dopadam?“
***
Isprativši Andjelinu, Protulon se vratio u sobu. Na papiru je dopisao: „ Između dva UOČENA položaja, čestica može biti u bilo kom položaju. Postoji beskonačno mnogo mogućnosti. Neke od njih su manje verovatne a neke su više verovatne. U svakom slučaju, kada opet UOČIMO česticu, ona će biti u jednom od mogućih položaja. Tog trenutka sve ostale mogućnosti padaju u vodu. “ Gledao je jedno vreme u tekst a onda dopisao: “IZMEĐU DVA TRENUTKA POSMATRANJA ČESTICA MOŽE BITI BILO GDE.“
***
Stojeći pred Esterinim kabinetom, još jednom je pogledao u papir. Uzdahnuo je. Nije više bio toliko siguran u svoje zaključke. Ponovo je uzdahnuo. Šta da se radi. Predaće rad. Pokucao je na vrata.
***
Estera je dugo gledala u papir. Dvoumila se. Da li da mu kaže da je genije? Ili da je običan mali prevarant? Ovo drugo joj je izgledalo verovatnije. Ne želeći da ga neopravdano osumnjiči, prišla je prozoru i oprezno otpočela: -„Ja ovaj rad ne mogu poslati profesoru Edvinu.“ –„Napisao sam neku glupost?“ –„Ne, nisi. Samo …reci mi nešto, ali onako … potpuno iskreno. Da li si ikada čuo za Nilsa Bora? Za Šredingera?“ – „Za Šnedigera jesam! To je najbolji poslastičar u našem kraju! Kakve on šampite pravi, pa to je …“ –„Prekini! Nisam rekla Šnediger već Šredinger!“ Nalakćena na prozorsku dasku gledala je u susedno dvorište. Neki čovek je cepao drva. Nastavila je: -„ Nils Bor je rekao da se položaj ili stanje čestice može utvrditi merenjem. Ali da merenje izaziva kolaps talasne funkcije. Šredinger je tvorac talasne funkcije. Ona opisuje verovatnoću da se čestica nalazi u nekom konkretnom položaju. I ti hoćeš da mi kažeš da za sve to nisi znao kada si pisao rad?“ Nije morala da se okreće. Po zvuku vrata koja se zatvaraju znala je da je Protulon izašao. Stresla se: – „Bože, a šta ako sam ga neopravdano optužila?“