Subota pre podne. Mama Marinela čisti šargarepe. Protulon sedi za kuhinjskim stolom. Olovka u ruci. Ispred njega list papira. Skoro sasvim prazan. Pelagija vadi iz rerne svoju novu kuvarsku kreaciju. –„Protulone, hajde da probaš ovo!“ –„Nisam ja tvoje zamorče.“ Za ovaj pokušaj odupiranja sestra ga je nagradila čvrgom. –„Mama, Protulon treba hitno da ode kod…
Estera je stajala pored prozora. Jedinog u nevelikom kabinetu. –„Kako si prošao na šahovskom turniru?“ Pitala je to tek tako, da započne razgovor. Protulon nije odgovorio. Znao je da je to ne zanima. Nastavila je: -„Stigao je profesorov odgovor. Pohvaljuje tvoje zanimanje za kvantnu fiziku. To jest, tvoje zanimanje za fizičke pojave. Pogledao je kako…
Dežurni učenik se pridigao kad mu je prišla Estera. -„Jesi li video Protulona? Zebu.“ –„On je u sali. Na šahovskom turniru.“ Nasmešila se nervozno: – „Nisam ni očekivala da je na boksu ili rvanju. Kad se završava turnir?“ – „Ostalo je još jedno kolo.“ –„Dobro. Kad završi pošalji ga u moj kabinet.“ *** Čekajući protivnika,…
Mamurni poštar istresa poštansko sanduče u veliku torbu. Posmatra gomilu novogodišnjih razglednica. I jedno pismo. Esterino. Prozebao, baulja ka najbližoj gostionici: “Doček je prošao, a sad valja raditi. A ne može se raditi bez rakije. Koliko da se razbije mamurluk.” *** Tako je gostionica postala prva stanica na putu jednog pisma upućenog profesoru Edvinu K….
Simeon Zeba balansira na stolici. Pokušava da postavi ukras na vrh jelke. Pelagija mu pomaže. Verbalno. Gledajući na kćerku sa visine, konačno gubi strpljenje: -„Od tebe nema koristi. Zovi mamu.“ Odlazeći, oličenje poslušne kćeri lupa čvrgu Protulonu. U prolazu. Da se zna ko je stariji. Cele dve godine. *** Mama Marinela je poslednji dan stare…
Protulon je pokatkad provodio vreme u krojačkom salonu mame Marinele. Ženski svet se presvlačio ne obraćajući pažnju na njegovo prisustvo. Probe su bile odlična prilika da se pretresu raznorazna zanimljiva dešavanja… Svlačeći haljinu preko glave, riđokosa komšinica pogleda u njega a zatim u Marinelu: „Mališa. Šta on zna.“ A zatim, poverljivim šapatom, nastavi: „ I…
Napunivši dvanaest godina, Protulon postade pridruženi član porodičnog saveta. Bez prava glasa. Njegova dve godine starija sestra, Pelagija, već je stekla to pravo. Ali nije imala neke velike koristi od njega. U većini slučajeva njen glas je bio manjinski. *** Jedina tačka tog vanrednog saveta beše Protulonovo letovanje. U skraćenom zapisniku Pelagija je zapisala: Mama…
-„Simeone! Protulon ne želi da ide u školu!“ –„E sad je dosta! Nema više simuliranja! Oblači se i kreći!“ Od neumitnog i mrskog odlaska u školu spasila ga je ruka na čelu. –„Pa on gori od temperature! Dete moje!“ Do kraja školske godine bolesti su se smenjivale. Ovoga puta stvarne. I sve su bile praćene…
Marinela Zeba oseti nečiju ruku na ramenu. –„Šta te brine?“. –„Ovo naše dete. Čeprka štapićem po zemlji u dvorištu. Druga deca igraju fudbal na ulici.“ –„Rešićemo to. Kupiću mu loptu.“ –„Daleko je do plate.“ Rekla je to više reda radi. Znala je da će lopta biti kupljena. Jedino nije znala čemu će služiti. Maleni Protulon…
Drhtavim rukama oblačila mu je frak. “ Izgubio si belu mašnu? Zašto me to ne čudi? Kako ćeš sad na binu?” U sali, kraljevska porodica je već zauzela mesta. Nakit blješti. Orkestar svira. Dodela Nobelove nagrade počinje. Pozivaju ga da krene. Pogledom traži suprugu. Nestala je. Dečko sa lentom histeriše: “Požurite! Svi laureati su već…