Držeći na dlanu figurice-amajlije, Skitač se iznova klanjao i zahvaljivao. Nestrpljiva da se posveti grožđu Ea ga je ispratila iz zemunice. Vrativši se unutra suočila se sa posledicama svog čina. Besan zbog gubitka figurica Hromi je napravio omanji haos. Stradale su glinene posudice za prinošenje žrtvi, vrč za vodu i najgore od svega – košara…
Mališan je bio spreman za razmenu dobara i usluga. Odvešće Eu do mesta gde je ubrao grozd. Zauzvrat, Ea će mu pomoći da ispeče svoje glinene figurice. Napravio ih je nekoliko. Male glinene nakazice, četvrtastih i trouglastih glava, koje su predstavljale branitelje, žene i decu. Spletom okolnosti ove figurice će ubrzo promeniti sudbinu plemena, a…
U danima koji su usledili pleme je izgradilo novu zemunicu. Dopola ukopanu u zemlju, okruglog oblika. Sa zidovima od zemlje. Krovom od granja, pletera i blata. U sredini zemunice napraviše ognjište. Oko njega ovalnu klupu od zemlje. Donesoše krzna, prostirke i prekrivače. Sve je bilo spremno za useljenje Velike sveštenice. Za uzvrat, pleme je od…
Vođa je izvršio poslednju proveru. Sve je bilo kako treba. Kao i uvek u noći punog meseca. Velika vatra. Deca koja trče unaokolo. Spremljeni ražnjevi sa nataknutom ribom. Zdele sa ukusnim jelima od šumskog i gajenog bilja. A stigli su i prvi gosti. Iz Donjih zemunica. Oni iz Sojenica i Dalekih sojenica su obično stizali…
Oštar miris je naterao Ma da zaviri u ćupove. Bobice su nepovratno propale. Pretvorile su se u kašu. Mnogo kasnije, neko će otkriti da voćni kvasci dovode do pretvaranja šećera u alkohol. Ma je bila par svetlosnih godina daleko od takvog saznanja. Njena saznanja su se uglavnom svodila na izradu grnčarije, obradu zemlje i brigu…
„Ništa nije počelo mojim rođenjem. Ništa se neće završiti mojom smrću.“ (Nepoznati autor) *** Pomolio je glavu iz svoje zemunice. Praskozorje je oteralo noćne utvare. Glad je nadvladala strah od oštrozubih. Prethodnog dana je pronašao ukusne bobice u obližnjem šumarku. Neprekidno se osvrtao dok ih je čerupao sa stabljike i trpao u usta. Proći će…
“Prođoše skoro tri godine. I front bi probijen. Nema više stajanja u mestu. Skoro istovremeno, u selo uđoše francuski i srpski vojnici. Na ulazu u vinski podrum komešanje. Muscat blanc à petits grains! Jok,more! Tamjanika! Ostadoše da se prepiru. Neće dugo. Nije red da se saveznici svađaju. Čim se čuturice napune vinom, zlatno žutim, osvežavajućim…
I konačno dođe kraj noći. Grudobrani izrešetani. Gomile čaura na dnu rovova. Naši svi na broju. Poneki proviruju. Prvi put od sinoć. Kuražniji sede na ivicama rovova. Sad su vec iskusni. Tako bar misle.Pregurali su prvu noć. I dopao im se miris baruta. Šajo prečučao celu noć na dnu rova. Puška mu neogaravljena. Ispod šlema…
Teča Žika zabrinut: – “Nisi smeo da ostaneš tri sata na snegu”. Baba me brani: – “Pušti dijete. Zaigralo se na snegu. Oči babine, voda u lavoru je mlaka. Stavi noge. De.” Teča vrti glavom. Kaže da se tako dobijaju promrzline. Nagledao se toga u nemačkom logoru. Žao mi što brine: -“Tečo, možemo odigrati jednu…
Teča Žika pospan. – „Tečo, pričaj nam o svojim putovanjima. Sigurno si obišao mnoge zemlje.“ -„Jesam. Gradili smo po celoj Evropi. Čak i po Aziji.“ Razbudio se teča. Pospanost nestala. – „Setih se jednog događaja …“ Koleba se. I pričao bi, i ne bi. Nije ga trebalo dugo moliti. Otpoče priču. O gradnji nekog puta….